Razmišljam koliko ima smisla u ovome blogovanju, da li je to isto kao prosuti riječi u vjetar. Razmišljam, ja stalno razmišljam, a mislim ds ne bih trebala. Sveti Vladika Nikolaj Žički je rekao, neka se život talasa, a ti se staraj da ti duša bude mirna kao dubina morska...
Neka se život talasa...ponekad mi se tako i čini, da se talasa, sam, bez mene. A ponekad, opet, podižem bune, izmišljam ratove, pljujem u vjetar. Zna moj muž o čemu pričam i zna kako mu je. Pa me smiri. Objasni sve. A ja nikako sve da shvatim. Nikako da odrastem baš. Pa da sve znam, kao velika. Nikako.
Izvini, mužu. Ti znaš da te volim. Jednom ću porasti, obećavam!