bezdan

Koliko ima do dna dna? Ima li igdje kraja bezdanu? I nije dno ako je bez-dno. Neprebol je prava rijec.

aniticipacija

Nije nimalo lako zivjeti sa mogucnoscu anticipiranja i predosjecanja stvari. Trebalo bi da je lakse kad \nas bar dio istine, ali nije.

Jednom, sve će ovo biti samo uspomena

Jednom, sve će ovo biti samo uspomena. Blijeda, tužna, srećna, gorka - ko mari. Biće uspomena. Ali, da bi nešto postalo uspomena, ono treba sad da se proživi. Da bi moglo postati prošlost. A od toga kako se sad proživi, zavisi kakav će okus imati u budućnosti. Jer, samo u budućnosti, ovo sada može biti prošlost. Zašto mi nije nimalo lakše zbog toga što to znam? Zašto ne mogu onda da podesim ovo sada u kvalitet koji mi odgovara, da bi mi spremnik za budućnost bio krcat srećnom prošlošću. Zašto? Pa, izgleda da je teško živjeti po logici. Barem po mojoj nije nima lolako, jer se, najčešće, moja logika razlikuje od tuđih logika. Nije logika nešto univerzalno, iako su me tako učili. Nema šanse. Da jeste, i meni bi bilo lakše. A nije. Živiš tako. dišeš, piješ, rasteš, sereš, debljaš se, mršaš, stariš, sijediš itd. i kao to je to. Bojiš dane nekad prema sebi, najčešće prema drugima. I misliš to je život. Kako postaješ stariji tako prepisuješ od drugih, pa bi ti, onda,kao, trebalo biti manje žao kad je kod tebe nešto kako ti nećeš. Pa se porediš. Pa se tješiš. Pa jedan dan zavaraš drugim. Potiskiuješ. Premazuješ bojama koje ti trenutno odgovaraju. Ili drugima. I tako prođe neko vrijeme. Onda se osvrneš. I vidiš da je dragocjeno vrijeme prošlo. Da je sada prešlo u budućnost i postalo prošlost. I da nije lijepo. Ili nije tvoje. Da si bio nešto drugo, a ne ono što si htio da budeš. Ili treće, svejedno. I sada ti u budućnosti nije ugodno. Možda nije bilo ni tad kad je bilo sada. Tako prolaze ljudske godine. I muške i ženske. Samo što ženske prolaže malo brže i drugačije. Žensko sada traje kraće, jer je žensko sada višer orijentisano ka budućnosti. Valjda žensko sada uvijek više i brže ide u budućnost da bi postalo prošlost. Žensko sada je puno kompromisa i zato sada ni tada nije sada već potencijalno buduće. Na žalost. Tako se nakon nekog vremena nađeš zaglavljen u tom vakuumu između sada i biće. I za tili tren tvoje prođe. Ili ga svjesno žrtvuješ za ono što će doći. A ako ne dođe, onda se to zove život.