Čitav život vučem sa sobom papirčine, knjige, sveske, udžbenike, lektire, pisma, razglednice, škrabanja...
Pišem. Brišem. Podvlačim. Precrtavam. Čitav ovaj svoj život tako.
A opet mi se nekako čini da nisam ni slova o sebi rekla. Sve što sam mislila, željela, ili nisam, ostalo je tu. Na nekim linijama, kockicama, ili bez linija.
Ponekad naletim na to slučajno, ponekad namjerno. Nečega se sjetim. O drugom opet nemam pojma šta pišem. I gledam ko sam to ja bila. Ko sam to ja uopšte? I zašto mislim da ja još uvijek nisam?
A po svemu tome što čitam bi se reklo da jesam. Ili bar da sam bila.
I zašto ja sad uopšte mislim o tome?
Pišem. Brišem. Podvlačim. Precrtavam. Čitav ovaj svoj život tako.
A opet mi se nekako čini da nisam ni slova o sebi rekla. Sve što sam mislila, željela, ili nisam, ostalo je tu. Na nekim linijama, kockicama, ili bez linija.
Ponekad naletim na to slučajno, ponekad namjerno. Nečega se sjetim. O drugom opet nemam pojma šta pišem. I gledam ko sam to ja bila. Ko sam to ja uopšte? I zašto mislim da ja još uvijek nisam?
A po svemu tome što čitam bi se reklo da jesam. Ili bar da sam bila.
I zašto ja sad uopšte mislim o tome?
No comments:
Post a Comment