vaganje moje lakoće

Kažu, lako je meni. Ne znam kako to svi znaju, a ja ne? Čime oni važu moju lakoću? Definitivno nisu nam isti aršini.
Lako je meni, znam. I hvala Bogu da je tako. Nije važno, zašto je meni lako. Važno je da je tako. I dabogda vam crkla ta vaga, da uvijek ostane lako :)

gluperde lutaju...

Sada nema pametnija posla, pa razmisljam do koje granice moze da ide ljudska glupost... Granici li ona sa svih strana sa sujetom. Ili je bar jedan dio granice odredjen za neznanje. Neznanje znanja. Ili je to znanje neznanja.
Povrijede me tako neki ljudi. Odvale glupost, a ja ne znam kud cu sa njom. Ne znam gdje da je stavim u policama srca, jer ipak treba neko vrijeme da dodje do mozga.
I onda vidim da je ovaj svijet jedan veliki vasar tastine. I da gomila mediokriteta s ciljem tumara po ovom bijelom svijetu.
Ali ko sam ja da im sudim?
Kad bolje razmislim, mozda nisu ni ti bezosjecajni goropadnici krivi, sto ih izjede zavist. Mozda je to i prava mjera stvari. Da se na kraju pojedu sami.

Ne znam, ali danas nikako ne volim glupane. Iako, Dzoni, znam, gluperde lutaju...