25.oktobar 2015

Ponekad pokušavaš pod racionalno da podvedeš emocije. Da bi shvatio. Da bi znao zašto. Da bi znao kuda dalje. Da bi znao šta da uopšte radiš i šta radiš na ovom svijetu.
Ali, ne ide tako. Emocije su jače. One ne pitaju za tvoja pitanja. One samo djeluju. Gaze. Mrve. Nose.
I možeš da izabereš. Da se odupireš- da te slome iznutra. Ili da se prepustiš - da te slome spolja.
I ništa ti tu više ne možeš.
у No comments:

neisplakane suze

Uvijek će biti tih neisplakanih suza u nama.
One su teže od svih jecaja koje možeš da zamisliš.
Gore, jer su u nama još. I kamene se.
у No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)

Najčitaniji postovi

  • To be continued 1 na eto tako post
    Pokušam ja, nije da ne pokušam. Baš, rekoh, hajde da vidim. Kažem sebi, de, ne budi ćurka, i tako još nekih imena dodam. Ali džaba, nisam...
  • prosipanje
    Prosu se suza utabanim putem oprost moleći na usnama slanog jutra
  • šta?
    Šta li će mi donijeti godine Nepoznate Tuđe Nijeme Samoćo izadji na svjetlo Dosta si se skrivala
  • ima li ikog
    hrabrost kad ne treba strah od pogresnih ljudi ja u protivrjecnosti sa sobom  sa svijetom  u meni  izranjaju davne rijeci vjecnost o...
  • Usputna piskaranja 2
    Kad sam već na blogu, i kad imam rijetke momente tišine u ovoj kući, treba da zapišem. Nešto sam još naučila. Treba slušati samo sebe. On...
  • Usputna piskaranja
    Čitav život vučem sa sobom papirčine, knjige, sveske, udžbenike, lektire, pisma, razglednice, škrabanja... Pišem. Brišem. Podvlačim. Precr...
  • Kristalno jasno
    Tako je lijep dan, nebo kristalno čisto, toliko da na njemu vidiš kako iz tebe izbija na površinu sve ono što je ostavljeno za misliti o ...