Važno je zapisivati. Ne radim to zbog drugih, jer mi je inače malo stalo do tuđeg mišljenja, ali zapisujem zbog svoje zaboravnosti. I jer samo ja znam zbog čega su mi važne i ko ih je rekao. Nabacane, nez reda i vremena, teško da mogu kome poslužiti sem meni. I nekako, s godinama valjda, su mi sve važnije. Moguće da je to strah od starosti. Shvatanje o prolaznosti ljepote, života, ljubavi, svega.
Zato ih zapisujem i dodavaću ih ako koja na mene ostavi traga. Jer računa se samo to što me je dotaklo. I nema veze ko šta kad i u kom kontekstu je rekao. Važno je samo da imam neku sliku o sebi.
- Autentična si. Imaš ono što meni fali. Plijeniš.
- Da su tebi moje oči da se vidiš.
- Samo sam se probudio i mislio o tebi.
- Lijepa si i pametna, taman za mene.
- Uljepšavaš mi dane, htjela ti to ili ne.
- Toliko lijepa da te sitne nesavršenosti samo govore da si ljudska.
- Lepa si svakom ko ima oči.
- Oduvijek sam zaljubljen u tebe, samo sam te sad sreo.
- Ne vjerujem u ljubav i brak, ali bih tebe ženio.
- Mislim o tebi često, samo ne mogu nekad da se javim.
- Kad odem u penziju doći ću da te prosim.
- Tako drugačija. Ma ko bi se sa tobom patio.
- Nikom ne čestitam praznike, tebi moram.
- Kao tornado si ušla u moj život.
- Nije ona ti.
No comments:
Post a Comment