Reminiscencija

 Sve te naše noći

U onom stanu visoko gore pri nebu

S prozorima što su neuspješno krili našu priču

I tvoja pitanja

I moj smijeh

I pokušaj da se bude nešto što nisi

I sve te dobrodošlice i svi ti ispraćaji

I od dvije godine 

pamtim samo neke slike

I da imam ono što tebi fali.

 


у

No comments:

Post a Comment

Subscribe to: Post Comments (Atom)

Najčitaniji postovi

  • To be continued 1 na eto tako post
    Pokušam ja, nije da ne pokušam. Baš, rekoh, hajde da vidim. Kažem sebi, de, ne budi ćurka, i tako još nekih imena dodam. Ali džaba, nisam...
  • prosipanje
    Prosu se suza utabanim putem oprost moleći na usnama slanog jutra
  • šta?
    Šta li će mi donijeti godine Nepoznate Tuđe Nijeme Samoćo izadji na svjetlo Dosta si se skrivala
  • ima li ikog
    hrabrost kad ne treba strah od pogresnih ljudi ja u protivrjecnosti sa sobom  sa svijetom  u meni  izranjaju davne rijeci vjecnost o...
  • Usputna piskaranja 2
    Kad sam već na blogu, i kad imam rijetke momente tišine u ovoj kući, treba da zapišem. Nešto sam još naučila. Treba slušati samo sebe. On...
  • Usputna piskaranja
    Čitav život vučem sa sobom papirčine, knjige, sveske, udžbenike, lektire, pisma, razglednice, škrabanja... Pišem. Brišem. Podvlačim. Precr...
  • Kristalno jasno
    Tako je lijep dan, nebo kristalno čisto, toliko da na njemu vidiš kako iz tebe izbija na površinu sve ono što je ostavljeno za misliti o ...