zeleno 2004.

Prestaćeš da boliš,

jednom        

kad kad te kiše neke jeseni speru

sa suzama kad se spoje

i snjegovi neke zime kad prekriju

lišće našeg ljeta

prestaćeš da boliš

jednom

na nečijem jastuku neke druge zore

u tuđem pogledu drugačije boje

neke druge sobe daleko od one

prestaćeš da boliš

jednom

kad me potpuno slome čekanja

nečeg što nikad neće doći

kad umorne usne ne budu mogle

da otisnu ti ime

prestaćeš da boliš

jednom

osjetiću po zadahu praznine

kad ostanem umorna i sama

daleko od svega što sam mogla imati

daleko od one koja sam mogla biti