Svi imamo neke pretpostavke u vezi sa bilo čim.
A koliko se teško osloboditi toga? Koliko je teško ostaviti to svoje predubjeđenje i pokušati sagledati situaciju, ljude, stvari onakve kakvi oni jesu bez onog što mi pretpostavimo o njima?
Mnogo teško, izgleda.
Znam po sebi. Cjeli život se borim sa pretpostavkama ljudi o meni. Ne kažem da nisu u pravu. Ili da nešto od toga nije tačno.Ali najčešće je pogrešno.
Većina ljudi je sklona ponašati se na osnovu pretpostavki koje su stekli vremenom, na osnovu predrasuda koje ne odbacuju i ne ispituju, na osnovu vaspitanja ili na osnovu iskustva.
Ali, eto, ja nekako naivno mislim, da ja nisam kriva za to. I da sam ja osoba za sebe. Bez obzira što se mogu zaista svrstati u neku grupu. To svrstavanje u rodove i vrste je i prirodno i logično.
Samo mi nije logično da svi moramo u isti koš. Jer ja tako ne posmatram ljude, ni situacije, ni stvari.
Smatram da je moguće da moje poimanje svijeta mi može pomoći, ali da je svako ipak na neki način jedinstven, i da se to svrstavanje radi po principu percentila, jer negdje, pobogu, ipak moraš pripasti.
Ali percentila, a ne 100. I da uvijek mora biti neka varijabla.
Ali, kad bolje razmislim, to sam ja, i što bi tako morali da rade drugi.
A koliko se teško osloboditi toga? Koliko je teško ostaviti to svoje predubjeđenje i pokušati sagledati situaciju, ljude, stvari onakve kakvi oni jesu bez onog što mi pretpostavimo o njima?
Mnogo teško, izgleda.
Znam po sebi. Cjeli život se borim sa pretpostavkama ljudi o meni. Ne kažem da nisu u pravu. Ili da nešto od toga nije tačno.Ali najčešće je pogrešno.
Većina ljudi je sklona ponašati se na osnovu pretpostavki koje su stekli vremenom, na osnovu predrasuda koje ne odbacuju i ne ispituju, na osnovu vaspitanja ili na osnovu iskustva.
Ali, eto, ja nekako naivno mislim, da ja nisam kriva za to. I da sam ja osoba za sebe. Bez obzira što se mogu zaista svrstati u neku grupu. To svrstavanje u rodove i vrste je i prirodno i logično.
Samo mi nije logično da svi moramo u isti koš. Jer ja tako ne posmatram ljude, ni situacije, ni stvari.
Smatram da je moguće da moje poimanje svijeta mi može pomoći, ali da je svako ipak na neki način jedinstven, i da se to svrstavanje radi po principu percentila, jer negdje, pobogu, ipak moraš pripasti.
Ali percentila, a ne 100. I da uvijek mora biti neka varijabla.
Ali, kad bolje razmislim, to sam ja, i što bi tako morali da rade drugi.
No comments:
Post a Comment